Краткий ответ: \[ \frac{2k}{kp+3k}=\frac{2}{p+3},\qquad kp+3k\ne0. \]
То есть \(k\ne0\) и \(p\ne -3\).
Как получилось:
В знаменателе выносим общий множитель \(k\): \[ kp+3k=k(p+3). \]
Подставляем в дробь: \[ \frac{2k}{kp+3k}=\frac{2k}{k(p+3)}. \]
Сокращаем \(k\), так как по условию знаменатель не равен нулю, значит \(k\ne0\): \[ \frac{2k}{k(p+3)}=\frac{2}{p+3}. \]
Проверка: при \(k=1,\ p=1\): \[ \frac{2}{1+3}=\frac12,\qquad \frac{2}{1+3}=\frac12. \]
Ответ: \(\boxed{\frac{2}{p+3}}\) при \(kp+3k\ne0\).